Град Нови Сад краси низ изузетних старих здања од историјског значаја, а један од таквих објеката јесте и пословна зграда у Железничкој улици бр. 3, првобитно грађену за потребе Народне банке Србије- филијале у Новом Саду током треће деценије прошлог века.
Актуелни изглед рестауриране фасаде пословне зграде у Железничкој улици бр. 3
Ово велелепно здање је саграђено у Железничкој улици, која је тада водила од главног трга и катедрале до улаза у тадашњу железничку станицу која се налазила на месту садашње Лиманске пијаце. Већ након 1911. године, како је струја почела да се производи у граду, пуштен је први трамвај, а једна од две постојеће трамвајске линије је пролазила кроз Железничку улицу, од железничке станице, преко Дунавске улице, па све до обале Дунава.
Железничка улица- поглед ка Тргу младенаца
Српске архитекте и грађевинари су почетком прошлог века одиграле кључну улогу у обликовању архитектонског окружења у Новом Саду, остављајуц́и неизбрисив траг који и данас доминира у ужем језгру града. Овај период у историји војвођанске престонице је био сведок интеграције и прожимања различитих утицаја, укључујуц́и модернизам и коришћење традиционалних српских архитектонских елемента, што је резултирало јединственим спојем који и данас дефинише карактер града.
Обновљена фасада и расвета
Тадашњи инвеститор као и архитекта су се одлучили за актуелни тренд пројектовања и изградње у одликама академизма. Овај стил архитектуре је донео савремени европски дух у Нови Сад јер су се тадашње архитекте школовале на европским академијама где су могле да буду под утицајем нових трендова пројектовања. Тадашњи Закон о подизању јавних зграда је све до Првог светског рата уводио прописе у грађевинску праксу и пропагирао академизам као идеологију реда.
Обновљена и рестаурирана оригинална камена облога на улазу у објекат стара скоро 100 година.
Компанија Инобачка д.о.о. је током 2021. године постала нови власник овог историјског здања, а пуне две године је трајао процес рестаурације и адаптације пословне зграде.
Ентеријер и уређење првог спрата
Од самог почетка, намера компаније је била да се објекат обнови, али и да се што више очува њен оригинални изглед и историјски значај. Осим тога, ентеријер је обновљен и адаптиран савременом начину пословања.
Конференцијске сале на првом спрату
Извршени су радови уређења фасаде, рестаурација унутрашње и спољне столарије, замена инсталација, уградња модерног лифта као и санција стаклене зелене баште што је допринело да обновљена зграда постане истински премиум пословни простор у ужем центру града.
Цо-воркинг простор на приземљу
Данас, овај објекат представља модерну зграду са пословним простором премиум квалитета на све 4 етаже. У спољашњем делу објекта се налазе стаклена башта, двориште са зеленилом и паркинг простор са контролисаним приступом.
Ентеријер на првом спрату
Оно по чему је ово здање такође познато, јесте стаклена башта, висока 10м у којој се налазе два стабла фикуса бенџамина стара преко 70 година који су високи око 8м и допиру до другог спрата зграде.
Стабла фикуса стара 70 година
Није познато ко је иницијатор садње ових тропских биљака које су током више деценија преживела и настављају да расту. У сарадњи са стручњацима са Пољопривредног факултета у Новом Саду, обезбеђени су услови који ће погодовати даљем развоју биљака које су симбол ове локације.
Како је објекат под посебном заштитом споменика културе, вршена је његова рестаурација у складу са конзерваторским условима, како би се сачувао њен историјски значај, али и модернизовао унутрашњи простор.
Затечено стање на фасадним елементима, улазу и браварији
Компанија Инобачка д.о.о. је дала приоритет очувању наслеђа зграде уз решавање свих затечених недостатака проистеклих због временских услова и недовољног одржавања објекта.
Затечено стање унутрашње столарије, унутрашњег степеништа са кованом оградом и ентеријера
Архитектонски стилови из 1930-их који су употребљени приликом пројектовања, изградње и опремања објекта не само да оличавају дух тог периода, вец́ служе и као сведочанство о културном и историјском наслеђу града. Током овог периода, град је доживео значајан раст и трансформацију, што је резултирало развојем различитих архитектонских стилова који и данас обликују његов карактер.
Обнова зграда од историјског значаја је витални задатак за архитекте, али и за грађевинске компаније, јер нам омогуц́ава да очувамо културно и архитектонско наслеђе града. Интеграцијом традиционалне градње и савремене технологије можемо да удахнемо нови живот старим зградама истовремено чувајуц́и њену безвременску привлачност за будуц́е генерације.
Никола Мартиновић, Н Мартин Пројецт
Приликом пројектовања посебна пажња је дата очувању градитељског наследја.
Како је зграда била у релативно добром стању, како конструктивно тако и естетски сви простори су били лако приступачни што је у многоме олакшало снимање постојећег стања. У реконструкцијама овог типа, а радили смо неколико на објектима под високом заштитом завода за заштиту споменика културе, од изузетног значаја је снимак и анализа постојћег стања. Зграда је дуги низ година била коришћена у пословне сврхе и веома добро очувана од стране Војвођанске банке која је била њен корисник. Познато је било што су у згради, међу првима у Новом Саду били понуђени на коришћење сефови који су били смештени у подруму. Подрум је био претворен по тадашњим мерилима у најмодерније сефове и просторе за чување драгоцености.
Наш задатак је бо да комплетну зграду реконструишемо и приведемо је намени у пословни објекат највиших европских стандарда, то је посебно било важно на другој и трећој етажи јер су биле предвиђене за смештај високотехнолошких компанија.
Током пројектовања смо се сусрели са многобројним проблемима, а највећи изазови су били трансформација једног оваквог здања у пословне просторе са свим технолошким системима. Како зграда није од почетка пројектована за ове типове система, јер наравно тада нису ни постојали, озбиљан изазов је био смештање клима јединица и комора, а да се не наруше архитектонски елементи градитељства из времена кад је зграда направљена. То углавном подразумева употребу технолошко комплекснијих решења, а самим тим и неупоредиво скупљих. У већини случајева клијенти немају разумевања за овакве видове решења. У овом случају ми смо имали среће, јер је клијент био расположен и у великом мери одлучан у очувању свих видова градитељског наслеђа па се тако на пример одлучио за употребу дрвених прозора и врата, као и рестаурацију свих елемената који је било могуће ревитализовати. Такве примере ћете видети кроз цео објекат. Ограда око степеништа која је била скинута ревитализована, реконструисана и враћена, при том да не смета лифту који је био имплементиран као ново решење. Оно што је важно истаћи јесте да смо за сваку нашу идеју или замисао имали подршку клијента, једино тако смо могли остварити нашу првобитну визију и концепт решења. Такодје смо ми имали слуха за одређене жеље инвеститора и углавном их имплементирали на обострано задовољство.
Боравком у објекту видећете да посебно место у дизајну заузимају детаљи, наизглед мали али веома важни, као што су ручке и кваке на вратима, држачи, материјали од којих су направљени. Трудили смо се да материјали буду природни и не финално заштићени, као на пример бакар и бакарне ручке. Ако их финално обрадите они постају замрзнути у времену, дакле изгледају увек исто. Ако их оставите да поприме све утицаје спољашње средине, они добијају одређену патину, мењају се заједно са простором, живе, лепо старе. Ту је лепота материјала као што су камен, бакар, месинг, бронза. Тиме они постају вечни, као и архитектура у којој се налазе.
Галерија
Сличне вести
