GeoZid

TEHNIČKO UPUSTVO ZA IZRADU NASIPA OD ARMIRANE ZEMLJE SA LICEM OD PREFABRIKOVANIH PANELA – GEOZID

Za obradu vidljivih slobodnih površina kod nasipa od armirane zemlje sve češću primenu imaju betonski montažni. Paneli se rade u dimenzijama po projektnoj dokumentaciji, standardne dimenzije panela su 3.00(2.00)x2.20=6.60m2, širina panela je 25cm.

Betonski paneli su prefabrikovani ošupljeni elementi sastavljeni od dva lica A i B. Lica panela (strane A i B) se vezuju pomoću binora.

Tokom prefabrikacije u lica A i B se ugrađuju i armaturne mreže, videti detalj. Kako bi se ostvarila dalja konekcija panela sa geomrežama na projektovamom rastojanju se ostavljaju žlebovi, standardno na 44cm (30).

Postoji mogućnost da se tokom prefabrikacije ugrađuje geomreža u panel i ostavlja da viri iz panela do 50 cm. Deo koji viri iz panela služi za dalju konekciju. Kroz prikaz je dat panel u kome se ostavljaju prorezi širine 1.5-2.0 cm u koje se geomreža ubacuje nakon postavljanja panela na projektovano mesto, videti detalj.

Paneli se rade po specifikacijama datim u grafičkoj dokumentaciji. Lice panela mora biti glatko bez vidljivih neravnina , a ako ipak do njih dođe tokom prefabrikacije iste je potrebno popuniti i zagladiti.

Paneli se ugrađuju na projektovano mesto pompću odgovarajuće dizalice. Pridržavaju se ugaonicima dok se na zaliju betonom.

Po postavljanju armiranobetonskih, prefabrikovanih panela, slobodni prostor se zapunjava betonom marke C 20/25 i na taj način se formira monolitni betonski zid ukupne debljine 25 cm.

Prilikom ugradnje ispune voditi računa da se na podužnim spojevima panela ugrađuje komad mreže Q283, širine 40 cm odnosni vertikalnim ankeri dužine

Za armiranje nasipa i konekciju sa panelom koriste se samo HDPE ekstrudirane geomreže, projektovane zatezne čvrstoće date u projektnoj dokumentaciji.

Geomreža mora biti proizvedena od ploče polietilena visoke gustoće, orijentisane u jednom pravcu.

Računska zatezna čvrstoća geomreže pri kojoj se ne javlja puzanje, za projektni period od 120 godina, koja izaziva maksimalnu deformaciju od 1%, mora biti > 20.00 kN/m na srednjoj temperaturi od 10-20°C, kako je to definisano kroz statički proračun potporne konstrukcije.

Ova vrednost računske zatezne čvrstoće predstavlja odnos maksimalne zatezne čvrstoće geomreže za maksimalnu deformaciju od 1% na kraju perioda od 120 godina i proračunskog faktora sigurnosti.

Proračunski faktor sigurnosti predstavlja proizvod parcijalnih faktora materijala koji su usled nedostatka domaće regulative u skladu sa Evropskim standardima za geosintetičke materijale.

geozid1

Sl.1.Iskop za temelj potpornog zida (GEOZIDA), dimenzije BxH potrebno je definisati projektnom dokumentacijom. Zajedno sa iskopom temelja izvodi se i iskop za drenažni rov. Dubina i način iskopa zavise od geološke sredine u kojoj se izvode građevinski radovi. Ako se zid temelji u prašinastim ili glinovitim materijalima, poslednjih 20-30 cm tla potrebno je iskopati neposredno pre betoniranja kako bi se izbeglo moguće razmekšavanje tla u dnu temelja zbog kiše. Dno temelja treba detaljno pregledati na licu mesta i utvrditi odgovara li za temeljenje zida.

 geozid2

Sl.2. Nakon prijema dna temelja, pristupa se postavljnju armature i izradi temeljne trake u dimenzijama koje su date kroz projektnu dokumentaciju. U zaleđu temelja postavlja se drenažna cev Ø100 – Ø150 na podlozi od betona debljine 10-15cm.

 geozid3

Sl.3. Drenažna cev se pažljivo, ručno, zatrpava jednofrakcijskim (dvofrakcijskim 16/32) šljunkom do visine izvedenog temelja. Nakon toga se sabije lakom vibropločom.

 geozid4

Sl.4. Na izveden trakasti temelj postavljaju se prefabrikovani paneli. Paneli se pridržavaju kosnicima ili ugaonicima dok se ne izvrši monolitizacija u donjoj zoni. Monolitizacija panela se vrši u više faza, a najpre do prve geomreže (proreza). Za monolitizaciju se koristi beton marke C20/25.

 geozid5

Sl.5. U zaleđu zida se ugrađuje nasip, recepture i zbijenosti definisane kroz projektnu dokumentaciju. U pojasu neposredno iza betonskih panela, u širini od 1.50 m razastiranje će biti ručno u tankim slojevima do 10 cm debljine. Primarno zbijanje u ovoj zoni izvoditi vibropločom ili lakim valjkom do 1t. Ostali nasip zbijati teškim valjcima. Pošto se uradi ukupna debljina sloja od 45 (30) cm razastiraće se pripadajući red geomreže. Geomreža se ubacuje u ostavljene proreze u panelu, privremeno pričvršćuje pur penom ili žicom i zateže upravno na zid. Nakon postavljanja geomreže radi se novi sloj nasipa i monolitizacija panela.

 geozid6

Sl.6. Proces nasipanja se ponavlja sve do postizanja projektom predviđene visine nasipa. Prilikom izrade nasipa posebu pažnju obratiti na to da građevinske mašine ne idu direktno preko razvučene geomreže, pre nabacivanja sloja nasipa od min. 10 cm, jer će u suprotnom doći do oštećenja iste.

Sabijanje slojeva nasipa vrši se do postizanja modula stišljivosti min. Ms=45 MN/m2 ili ekvivalentnog dinamičkog modula Evd, stepen zbijensoti u odnosu na standardiu Proktrov postupak (Dpr) mora da iznosi 95%.

U slučaju potrebe za nastavljanjem zida po visini, iz prethodnog, donjeg panela se ostavljaju ankeri.

 geozid7

Sl.7. Ako je materijal za nasip u većem delu glinovit ili organskog porekla, onda u zaleđu zida treba obezbediti drenažnu ispunu, u sloju od 50-60cm. Na taj način će se procedne i atmosferske vode sprovesti do drenaže u dnu zida.

Završetak GEOZIDA formira se postavljanjem krune (kape), koja se izvodi na licu mesta ili se radi od prefabrikovanih elemenata.

 geozid8

Sl.8. Izgled završenog GEOZIDA

 geozid9

Sl.9. treba imati u vidu da površina zida može da bude;

  • ravna

  • reljefna

  • u boji

što je jako bitno sa arhitektonskog stanovišta.